Tragovima avgusta jedan je od onih romana koji se čitaju u dahu, a zatim čitaoce podstiču na dugo promišljanje. Ovoga puta na promišljanje o apsurdnostima ratova, gubicima, razorenim domovima, uništenim porodicama, ožiljcima na dušama koji nikada ne zarastu.

Istovremeno i na promišljanje o nekom lepom, prohujalom vremenu, boljem životu u jednoj zemlji koje više nema i koja se mnogima sada čini samo kao jedan veliki, davni san. Jer ovo je priča prepuna emocija koja u svom prvom delu mami osmeh i sreću, a u drugom potoke gorkih suza, najpre vraća u svet bezbrižnog detinjstva, a zatim snažno baca u vrtlog zla.

Priča o jednom životu kojeg više nema u zemlji koje više nema, priča o jednom narodu, srpskom, kojeg više nema u svojoj prapostojbini, priča o beskrajnoj ljubavi, priča o smrti jedne mladosti. Zato je za one koji ga pročitaju, ovaj roman svojevrsna smernica za nezaborav.

Podsetnik. Razgovor sa nevidljivim prijateljem.

O Oluji. O Koloni.

O izdaji. O besmislu svega što se događalo i događa se.

O bolu i gubitku. O životu nakon gubitka.

O mladosti. O prvim ljubavima.

O pravim ljubavima. O prvom poljupcu koji se nije desio.

I neće. Nikad.

. .