Prema kazivanju stare legende, Iskra, koja je živela na zemlji, je tražila da se uspne na nebo kojim je vladao Svemir. Pristao je da ispuni njen zahtev, ali uz tri uveta - tražio je da mu podari Dobro delo, Žrtvu i Ljubav.

Složila se, ali već sutradan behu odvojeni - Iskra je smeštena u srce čovekovo, a Svemir u um njegov. Vremenom su, tako odvojeni, zaboravili da ono drugo postoji.

Tri žene, Marina, Sanja i Nataša, podaju Dobro delo, Žrtvu i Ljubav - tri sudbine, koje se u poredak sveta umrežavaju, time ga menjajući. Jedna daća poništava drugu, a treća vlada.

Koja ostaje na kraju?Budi li se Iskra u svima nama, i da li slomljeno srce spada pod Dobro delo, Žrtvu ili Ljubav? I, gde je Svemir? Koliko nas je svesno moći koja leži u ujedinjenju srca sa umom našim? Da li se sve kroz šta prolazimo, i šta nudimo, negde broji, i da li nešto menja na putanji ovoga, "biti čovek"? Radi li se o pojedinačnim sudbinama ili ovde, ipak, govorimo o celokupnom čovečanstvu? I, zašto svi mi, i dan danas, nudimo isto? Dokle?Stara legenda nema kraj, i ne kazuje da li se Iskra i Svemir ikada spajaju. To je dobro.

Izgleda da je snaga tog spoja ipak ostavljena u našim rukama. Znači, broji se.

. .